Tekstovi
- Kišni ljudi
- Kim Pik, pravi Kišni čovek
- Lesli Lemki
- Alonzo Klemons
- Gotfrid Mint
- Žil Trehan
- Džeredaja Bakston
- Orlando Serel
- Stefan Viltšir, ljudska kamera
- Elen Budro
- Danijel Tamet: Čovek-mozak
Kišni ljudi
Autori: Ana Parabucki i Iva Božić
Bila je godina 1789. kada je Bendžamin Raš opisao svog pacijenta Tomasa Fulera kao čoveka "koji jedva da šta može da razume, bilo teorijski ili praktično, što je kompleksnije od brojanja". Kada je upitan koliko sekundi je živeo čovek koji je star 70 godina, 17 dana i 12 sati, Tomas je dao tačan odgovor – 2210508000. Za 90 sekundi, uključujući i ispravke u računu za 17 prestupnih godina. Ipak, prvo zvanično korišćenje termina savant sindrom u naučnoj literaturi pojavljuje se u radu iz 1783. godine u žurnalu German Psychology Journal, gde je Gnoti Sauton izneo slučaj Džeredaje Bakstona – "munjevitog kalkulatora vanserijskog pamćenja".
Iako se terminologija s vremenom menjala, danas smo se vratili terminu savant sindrom. Termin idiot savant je smislio Daun 1887. godine, na osnovu 10 slučajeva sa kojima je radio u sanatorijumu Earlswood Asylum. Ovaj termin nije skovan sa namerom da bude uvredljiv. U to vreme "idiot" se odnosio na osobe sa IQ vrednošću ispod 25. Ipak termin je bio potpuno pogrešan, s obzirom da gotovo svi oni koji imaju dijagnozu savant sindroma imaju u IQ veći od 40. Može vam se desiti i da naletite na termin "autistični savant", ali imajte na umu da se on ne odnosi na svakog sa savant sindromom. Tek oko 50% savanata je i autistično, a preostalih 50% pate od povrede ili oboljenja CNS-a. Sem toga, interesantno je i da neki poslednji izveštaji ukazuju na "savantolike" sposobnosti kod starijih ljudi sa fronto-temporalnom demencijom.
Postoji mnogo stvari o savantima koje ne znamo. Ali par vekova posmatranja i izučavanja ipak su nam pružili neke informacije. Iako je ovaj poremećaj veoma redak u opštoj ljudskoj populaciji, to nije slučaj u onom delu ljudske populacije koja boluje od autizma – savant-veštine se javljaju kod kod svake desete autistične osobe. Ako govorimo o polu, savanata ima mnogo više kod muškaraca (isti je slučaj i sa autizmom).
Jedno od objašnjenja na tu temu dali su Gešvind i Galaburda u svom radu o cerebralnoj lateralizaciji. Kako ističu, leva moždana hemisfera se razvija kasnije u poređenju sa desnom, i samim tim je i podložnija prenatalnim uticajima. Kod fetusa muškog pola cirkulišući testosteron može dostići veoma visoke koncentracije i može usporiti rast ili nekako drugačije uticati na razvoj osetljive leve hemisfere. Ovo zapažanje je dovelo do teorije "patologije superiornosti", gde je jedna jedna od tvrdnji danas dobro poznat koncept kompezacije od strane desnog mozga ukoliko se levom nešto desilo. U skladu sa ovim je i činjenica da veštine koje poseduju savanti su one koje pripadaju domenu desne hemisfere: konkretne, ne-simbolične, umetnosti orijentisane, direktno spoznajne. Sa druge strane, leva hemisfera je, između ostalog, zadužena za logiku, simboličnost, jezik. Najčešće veštine su takozvane "splinter" veštine koje obuhvataju opsesiju ka nekim radnjama ili stvarima ili pamćenje podataka, kao što su brojevi tablica, mape, sportski rezultati (mnogo njih), muzički komadi, istorijski fakti, i tome slično. Interesantno je da se, iako su upečatljive, veštine koje imaju savanti javljaju u vrlo uskom okviru i da ih je moguće podeliti u 5 kategorija: muzičke, umetničke, matematičke, kalendarske i mehaničke ili prostorne veštine. Oni koji nam ponajviše golicaju um su takozvani čudesni savanti, i danas ih širom sveta živi manje od 50.
Oni su više nego interesantni. Oni predstavljaju svojevrstan prozor u ljudski mozak. Ali celokupan koncept savant sindroma je mnogo više od gena, kompleksnosti mozga i naučne radoznalosti. Možda možemo i da naučimo nešto posmatrajući svet iz perspektive ovih izvanrednih ljudi i njihovih porodica i prijatelja. Pre nego što vam predstavimo neke od najinteresantnijih slučajeva savant sindroma, imajte na umu da je reč savant poreklo vodi od francuskog glagola savoir, u prevodu "znati". I evo zašto je naziv opravdan – dajemo vam Fantastičnih Deset.
1. Kim Pik, pravi Kišni čovek
Iako nikad niste čuli za Kim Pika, velike su šanse da ste gledali film Kišni čovek. Kim je bio inspiracija za glavnog lika u filmu koga glumi Dastin Hofman.
Kim Pik je rođen sa ozbiljnim oštećenjem mozga. Njegov doktor je preporučio Kimovom ocu da ga smesti u neku instituciju i zaboravi na dečaka. Po lekarevom mišljenju, ozbiljni razvojni poremećaji koje je Kim imao bi mu onemogućili da hoda, a učenje nije dolazilo u obzir. Kimov otac je zanemario doktorove savete.
Do svoje smrti, Kim se mučio sa običnim motornim funkcijama i teško je hodao. Bio je ozbiljno onesposobljen, nije mogao da zakopča košulju, a rezultati na testovima inteligencije su pokazivali da mu je IQ daleko ispod proseka.
Ali ono što je Kim mogao je zapanjujuće: pročitao je oko 12 000 knjiga i sećao se svega u vezi sa njima. ˝Kimpjuter˝, kako ga mnogi zovu iz milja, je čitao dve stranice odjednom – njegovo levo oko čita levu, a desno desnu stranu. Bilo mu je potrebno oko tri sekunde da pročita dve strane i zapamti sve na njima. Kim je znao činjenice i trivijalnosti iz petnaest različitih oblasti, od istorije, preko geografije, do sporta. Kada bi mu neko rekao datum, on bi odmah znao da kaže koji je to dan u nedelji. Takođe, sećao se svakog muzičkog komada koji je ikada čuo.
Kada je film Kišni čovek izašao, Kim i njegov otac su putovali kroz Ameriku i gostovali u različitim mestima. Ovakve socijalne interakcije su bile veoma korisne za njega i on je postao manje stidljiv i imao je više samoppouzdanja.
Za dalje informacije o Kim Piku:
2. Lesli Lemki
Lesli Lemki nije imao lak početak života. Rođen je sa ozbiljnim defektima koji su iziskivali od lekara da hirurški ukolone njegove oči. Njegova majka ga je dala na usvajanje, i medicinska sestra po imenu Mej Lemki (koja je u to vreme imala 52 godine i odgajala petoro svoje dece) ga je usvojila kada je imao 6 meseci.
Kada je bio malo dete, Leslija su morali da hrane na silu da bi naučio da guta. Pre svoje dvanaeste godine nije mogao da stoji. U petnaestoj, Lesli je konačno naučio da hoda (Mej je morala da veže njegovo krhko telo uz svoje da bi ga naučila da hoda, korak po korak).
U šesnaestoj godini, Lesli Lemki je procvetao. Jedne noći Mej se probudila i našla Leslija kako svira delo Čajkovskog - Koncert za klavir br.1. Lesli, dečak koji nije imao nikakvo obrazovanje iz klasične muzike, svirao je ovo delo bez greške nakon što ga je čuo samo jednom na televiziji.
Od tada pa nadalje, Lesli je svirao sve stilove muzike, od regtajma do klasične muzike. Kao i što je bio slučaj sa delom Čajkovskog, mogao je da čuje muziku samo jednom i da je odsvira savršeno. Postao je poznat pošto je bio predstavljen u emisijama na nacionalnoj televiziji. Pre nego što je njegovo zdravstveno stanje počelo da se pogoršava, Lesli je održao više koncerata širom sveta.
Više informacija o Lesliju Lemki:
3. Alonzo Klemons
Kao dete, Alonzo je zadobio povredu glave u nesreći koja je promenila njegov život. On ne može da se hrani, niti da veže pertle, ali može da se bavi vajarstvom.
Nakon što na trenutak vidi sliku životinje na TV ekranu, Alonzo može da izvaja savršenu 3D figuru, odgovarajuću u svakom detalju, do nivoa mišićnih vlakana.
4. Gotfrid Mint
Gotfrid Mint je bio jedan od najranije poznatih savanata u istoriji. Godine 1776., osmogodišnji Gotfrid je upisan na umetničku akademiju gde su njegovi profesori primetili da je ˝veoma slab, nesposoban za težak rad, veoma talentovan za crtanje, čudno stvorenje, puno umetničkih kaprica, pomalo nevaljao˝.
Jednog dana, Gotfridov mentor, slikar Sigmund Hendenberger, je slikao mačku kad je Gotfrid uzviknuo ˝To nije mačka!˝. Mentor ga je pitao da li on ume bolje i poslao je dete u ćošak da crta. Mačka koju je Gotfrid nacrtao je bila toliko živopisna da je on od tada poznat kao Rafael mačaka:
U toku njegovog skučenog života koji je provodio uglavnom u zatvorenom prostoru, razvio je skoro očinski odnos prema domaćim životinjama, naročito prema mačkama. Dok bi sedeo i slikao, mačke bi uglavnom sedele na njegovim leđima ili ramenu; često bi se dešavalo da satima sedi u neugodnom položaju da ih ne bi uznemirio. Uglavnom bi druga mačka sedela pored njega na stolu, posmatrajući kako napreduje njegov rad; ponekad bi mačići sedeli u njegovom krilu. Sa ovim stvorenjima je vodio veseo razgovor, dok bi bilo koje ljudsko biće u okolini oterao na vrlo asocijalan način. (Izvor)
5. Žil Trehan
Žil Trehan deo svog života provodi u gradu Urvil, na ostrvu u blizini Azurne obale, između Kana i Sen Tropea. Nikada niste čuli za njega? To je zato što Urvil postoji samo u njegovoj glavi.
Kada je imao pet godina, Žil je naučio sebe da crta trodimenzionalne objekte. U dvanaestoj je počeo da pravi grad koji je nazvao Urvil (po francuskoj naučnoj stanici na Antarktiku). U početku je koristio lego kockice, ali je ubrzo shvatio da može mnogo lakše da proširi svoj imaginarni grad pomoću crteža.
Urvil nije samo beskorisna ideja – Žil ima 250 detaljnih crteža, kompletnu ˝istoriju˝ osnivanja grada, a objavio je i knjigu sa detaljima o gradu.
Urvil se može posetiti na Žilovom oficijalnom veb sajtu.
6. Džeredaja Bakston
Džeredaja Bakston, rođen u Darbiširu, u Engleskoj, 1707. godine, nije umeo da piše. Prema svim izvorima, on nije imao nikakvo znanje iz nauke ili bilo koje druge oblasti, ali je poznavao brojeve. Ispostavilo se da je Džeredaja jedan od najranijih mentalnih račundžija i savanata.
Za Džeredaju brojevi su bili svuda – sve što je video ili iskusio asocirao je sa brojevima. Izmerio je površinu sela u kome je rođen hodajući oko njega. Kada je posmatrao ljude kako igraju, njegova celokupna pažnja je bila usmerena na broj njihovih koraka. Na predstavi, Džeredaja bi bio okupiran brojanjem reči koje glumci izgovaraju.
Njegovu veštinu je testiralo Kraljevsko društvo, 1754. godine – njegov matematički mozak je mogao da operiše sa brojevima koji su imali do 39 cifara.
7. Orlando Serel
Orlando Serel nije rođen sa autizmom, njegove savantske sposobnosti su se pojavile posle povrede mozga. Dok je desetogodišnji Orlando igrao bejzbol lopta ga je jako pogodila u levu stranu glave. Od udarca je pao na zemlju, ali se ubrzo potom oporavio, ustao i nastavio da igra.
Orlando je imao glavobolje neko vreme posle udarca. Kada su glavobolje prestale shvatio je da ima nove sposobnosti: mogao je da izvede kompleksne kalendarske proračune i sećao se kakvo je vreme bilo svakog dana posle udarca.
Sa Orlandovog oficijalnog veb sajta:
Ono što čini Orlanda jedinstvenim jeste činjenica da bi on mogao da drži ključ koji otključava genija u svakom od nas. Orlando Serel nije posedovao posebne veštine pre nego što ga je udarila lopta za bejzbol. Čini se da su njegove izvanredne sposobnosti jedini sporedni efekat udarca. Da li bi to moglo da znači da kada se ključna hemisfera u mozgu stimuliše, svi mi možemo da dostignemo nivo genijalnosti koju Orlando poseduje, i više? Samo vreme i istraživanja će pokazati. Do tada možemo samo da posmatramo Orlanda i naučimo ono što možemo iz njegovog iskustva.
8. Stefan Viltšir, ljudska kamera
Stefan Viltšir je nem od detinjstva – dijagnostifikovan je kao autističan i poslat u školu za decu sa posebnim potrebama. Tamo je i otkrio strast ka crtanju – prvo životinja, zatim londonskih autobusa, potom zgrada i gradskih znamenitosti. Tokom svog detinjstva, Stefan je komunicirao putem svojih crteža. Polako, uz pomoć učitelja, naučio je da govori u devetoj godini (njegova prva reč bila je „papir“).
Stephen ima prilično upečatljiv talentat: on može da nacrta precizan i detaljan crtež pejzaž grada nakon što ga je video samo jednom! Tako je nacrtao 10 metara dugačku panoramu Tokija nakon jednog kratkog obilaska grada helikopterom.
Predlažemo vam da izdvojite malo vremena i pogledate kako Stefan crta Tokijo po sećanju na YouTube-u (zabavan deo počinje na 3:20).
Ukoliko želite da saznate nešto više o ovom sjajnom čoveku posetite njegov zvanični veb sajt ili ga prosto potražite na Wikipediji.
9. Elen Budro
Kao i Lesli Lemki, Elen Budro je slepa i autistična, ali i savant sa izuzeznim muzičkim sposobnostima. Ona može da odsvira ma koju melodiju nakon što ju je čula samo jednom i uz to Elen „čuva“ ogroman repertoar pesama u glavi. Jednom prilikom pokušao je da joj doskoči neki novinar tražeći od nje da svira neke nepoznate pesme – i nije uspeo. Elen ih je znala sve.
Elen poseduje još dve neobične savantske veštine. Uprkos svom slepilu onda je sposobna da hoda nikad ne udarajući u predmete. Dok se kreće, Elen pravi cvrkutave zvuke koji najviše podsećaju na ljudski sonar (za više informacija na temu ovog fenomena saznajte ko je Ben Underwood).
Sem ovoga, Elen kao da poseduje vrlo precizan digitalni sat unutar svoga uma. Kako bi joj pomogla da prevaziđe svoj strah od telefona, Elenina mama ju je podsticala da sluša preko telefona sluša „tačno vreme“. Tada joj je bilo osam godina i od tada Elen u svakom trenutku zna koliko je sati i minuta ne pogledavši u časovnik.
Za više informacija o Elen posetite stranicu posvećenu ovoj dami.
10. Danijel Tamet: Čovek-mozak
Na prvi pogled ne biste rekli da je Danijel Tamet bilo šta sem normalnog mladog čoveka. To je zato što je tridesetogodišnji Danijel funkcionalan autistični savant sa izuzetnim matematičkim i jezičkim sposobnostima.
Danijel je postao poznat nakon što je izrecitovao broj Pi na 22,514 decimalnih mesta, iz glave naravno (3/14, na svetski dan broja Pi), kako bi skupio što više novca za Nacionalno Društvo za Epilepsiju.
Brojevi su, kako Danijel kaže, za njega sasvim posebni. On ima redak oblik sinestezije i svaki broj do 10 000 za njega ima poseban oblik, boju, teksturu i osećaj koji izaziva. On može da “vidi” rezultat matematičke operacije i da “oseti” da li je broj prost. Pogledajte kako Danijel vidi broj Pi i druge brojeve.
Danijel govori 11 jezika, a jedan od njih je islandski. Godine 2007., kanal 5 je snimao dokumentarac o njemu kad su ga i izazvali da nauči jezik za nedelju dana. Sedam dana kasnije, Danijel je gostovao na islandskoj televiziji – odgovarajući na pitanja na jeziku svojih domaćina.
Kako opisuje u svojim memoarima, “Born on a Blue Day: Inside the Extraordinary Mind of an Autistic Savant” (Free Press), Danijel je sebe naterao da nauči šta kad treba da se radi. Da ponudiš gostu piće, pogledaš ga u oči; da ne stojiš na tuđem mestu. To su sve svesne odluke.
Skoro su ga prijatelji upozorili da u svojoj želji da ostvari kontakt očima, on bulji u ljude. “Stalno je nategnuto,” kaže Danijel. “Ako se suviše trudiš, odlepićeš. Ali moraš da pokušaš”. (Izvor)
Postoji velika razlika između Danijela i drugih čudesnih savanata: Danijel može da vam kaže kako on to radi i to ga čini neprocenjivim onima koji pokušavaju da objasne savant sindrom:
Profesor Alan Snajder objašnjava zašto je Tamet od velikog naučnog značaja. “Savanti najčešće ne mogu da vam kažu kako rade ono što rade,” kaže Snajder. “To njima prosto dođe. Danijel može. On opisuje ono što vidi u svojoj glavi. Zato je uzbudljiv. On bi mogao da bude kamen iz Rozete” (Izvor)
Za više informacija o ovom sjajnom momku pogledajte:
- Zvanični sajt i blog
- Intervju
- Born on a Blue Day, Autobiografija (Danijel je rođen u sredu, dan koji on percepira kao plav).
- Daniel Tammet - The Boy with the Incredible Brain (5 snimaka)
